Napad na Danicu Vučenić je nedopustiv. On nije došao niotkuda i nije napad samo na nju već pretnja svima koji imaju hrabrosti da pitaju, da ne pristanu na ćutanje i da ne prihvate laž kao istinu. Napadi na Danicu Vučenić ne smeju da se relativizuju. Aleksandar Vučić, SNS i režimski tabloidi crtaju mete po poznatoj matrici.

Podsećamo ga sad kada izgleda da je spreman da posluša savete da "Solidarnost" traži i "Rusi napolje!” i "Pravac Evropska unija!” i da istovremeno tražimo i pravdu, odgovornost i kažnjavanje svih režimskih počinilaca zločina protiv države.

Od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kroz sve kontroverze koje prate istrage režimskih zločina, do jučerašnje odluke o odbacivanju optužnice protiv Veselina Milića građani Srbije sve jasnije vide da pravda nije jednaka za sve. Da institucije više ne funkcionišu u interesu države. Da su pretvorene u produženu ruku jednog centra moći. Da se upravlja uz pomoć bandi najblaže rečeno sumnjivog porekla i finansiranja.

Znaju Vučić i njegovo blisko narko okruženje da se kad zakažeš čarter let po obavezi pošalje CG pograničnoj policiji spisak putnika, 87 muškaraca. Znaju da će pogranični policajac da spisak prosledi u direkciju, ona pošalje neobičnu listu direkciji policije, a ova na proveru agenciji za bezbednost. Znaju odlično da ovi koje će potrpati u čarter neće proći granicu, ali ih ipak opreme krpom “Srbija pobeđuje” i dva komada komunikacione opreme koja celu stvar pretvori u moguću “h

Novosađani, Vojvođani, Srbijo, Iza leđa nam koruptivna sprega gradskih vlasti i režimskih investitora sprema novosadski „grad na vodi“ - betonizaciju obale kod Štranda, hiljade stanova, solitera i garaža na prostoru koji pripada svima nama. Ovo nije samo urbanističko pitanje. Ovo je pitanje bezbednosti, javnog interesa i prava građana na Dunav umesto gledanja u zidove podignute kriminalnom samovoljom. Ne damo da javna obala postane privatni biznis sumnjivog kapitala. Podržav

Vučićeva poseta Pekingu nije tek jedna od epizoda politike “sedenja na četiri stolice”. Prorežimski kineski izvori je predstavljaju kao potvrdu da Srbija više nije samo ekonomski partner Kine, već politički, bezbednosni i ideološki oslonac kineskog prisustva u Evropi. U tom smislu, izraz “sinoizacija Srbije” nije termin kulturnog uticaja Kine na Srbiju već postepeno usvajanje kineskog modela vladanja uz jačanje međudržavnog partnerstva do nivoa polukolonijalne zavisnosti.

Odlazak Mićunovića je ogroman gubitak za srpsko društvo i politiku. Bio je svedok i vinovnik mnogih događaja i lomova. Sve je manje takvih ljudi, ljudi koji kada odu za njima ostaje vakuum koji ne može da se popuni sledećim imenom.

GP Solidarnost je 23. maja u Novom Sadu održala prvu izbornu skupštinu za organe Pokreta.

Sedište Solidarnosti u Novom Sadu je juče bilo mesto susreta mladih političara iz European Youth Denmark i naših članova na inicijativu Evropskog pokreta mladih.

Kao pokret koji se snažno zalaže za Srbiju u Evropskoj uniji Solidarnost danas učestvuje na godišnjoj konferenciji EU Resurs centra za civilno društvo koja se održava u Užicu. Predstavnici različitih organizacija, medija, akademske zajednice i aktivista razgovaraće u okviru teme “Znakovi pored puta Srbije ka EU” o tome ko je za volanom procesa pridruživanja. Gde je Srbija na putu ka Evropskoj uniji 14 godina od sticanja statusa kandidata, ko danas zastupa evropske vrednosti u

Svim građankama i građanima koji veruju u mir, slobodu, solidarnost i građenje bolje budućnosti čestitamo 9. maj, Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope.

Evropska komisija je zaustavila isplate Srbiji iz Plana rasta zbog ponovnog nazadovanja u pravosuđu. To nije prazna diplomatska poruka. To znači manje novca za puteve, železnicu, energetiku, škole, bolnice, lokalne projekte, digitalizaciju, radna mesta i razvoj. To znači da će Srbija umesto jeftinog evropskog novca morati skuplje da se zadužuje. To znači veći pritisak na budžet. To znači nestanak kvalitetnih investicija.

Vučićeva vlast je pravo na rad pretvorila u sredstvo kontrole nad ljudima. Radnici su danas ugroženi ne samo nesigurnim i potplaćenim radom, lošim uslovima i zaštitom, već i time što im se osporava pravo da slobodno misle, govore i sindikalno i politički deluju u zaštiti svojih radnih i građanskih prava. Podrška studentima, građanskim protestima ili opozicionim aktivnostima za mnoge znači rizik od pritiska, šikaniranja i gubitka posla.

Solidarnost deli nepoljuljanu veru većine građana da je EU ne samo prirodni već i jedini siguran put opstanka i napretka Srbije. Verujemo da su EU vrednosti - demokratija, pravda i ljudska prava - nešto oko čega nema pregovara, da je politika valjana samo ako počiva na odbrani tih vrednosti, da je samo odgovoran i smenjiv političar dostojan predstavnik suverenih građana i da je to kamen temeljac naše bolje budućnosti i novog, poštenog društvenog ugovora evropske Srbije. Zato

Srbija je na korak od mraka klerikalne države. Talibanizacija obrazovanja u Srbiji više nije upozorenje već državno-crkveni projekat. Kada mitropolit Irinej saopšti da SPC „osniva crkveni univerzitet“ i pritom državne univerzitete proglasi „kataklizmom“, onda je to obznana programa delegitimizacije javnog univerziteta i najava njegove klerikalne zamene. Kada se istovremeno u Nišu, administrativnom silom Ministarstva prosvete i uz političko pokroviteljstvo režima, sa Filozofsk

Udovoljavajući željama Aleksandra Vučića, vlast u Novom Sadu i Vojvodini krenula je u kaznenu ekspediciju protiv obrazovnih i kulturnih institucija. Jasna je namera da se Novi Sad i Vojvodina svedu na kulturnu koloniju SNS-a. Poslednji primer, oduzimanje prostora Akademiji umetnosti, nije administrativna odluka nego politička osveta. Kada umetničkoj visokoškolskoj ustanovi uzimate prostor neophodan za nastavu, izložbe i ispunjavanje akreditacionih uslova, svesno ugrožavate nj