Vreme je da ratove ostavimo istoriji, a budućnost gradimo zajedno

Ratko Mladić je umro.

Iza njega ostaju pravosnažne presude za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Ali pre svega ostaju mrtvi, njihove porodice i društva koja više od tri decenije nose posledice ratova.

Njegova smrt neće vratiti nijednu žrtvu niti zatvoriti rane. Ali može biti trenutak u kojem ćemo odlučiti šta više ne želimo da nosimo u budućnost.

Generacije ljudi na prostoru bivše Jugoslavije odrasle su uz ratove koje nisu započele, mržnje koje nisu stvorile i podele koje im se i danas nude kao jedina moguća sudbina.

Mi odbijamo da verujemo da je to naša sudbina.

Evropa je posle svojih najstrašnijih ratova izabrala saradnju umesto sukoba, institucije umesto oružja i solidarnost umesto neprijateljstva.

To je evropska ideja koju želimo za Srbiju. I Srbija koju želimo u Evropi.

Ne želimo zaborav ni relativizaciju zločina. Ne prihvatamo kolektivnu krivicu bilo kog naroda.

Želimo istinu, odgovornost i mir.

Ratko Mladić sada pripada istoriji. Vreme je da joj pripadne i politika koja je iza sebe ostavila mrtve, raseljene i generacije naučene da se plaše svojih suseda.

Zato danas želimo da govorimo o životu posle njega: o Srbiji koja neće tražiti neprijatelje među susedima, o Balkanu na kojem granice postaju neprimetne, a ljudi ih prelaze bez straha. I, najviše, o generaciji kojoj ćemo konačno ostaviti nešto bolje od naših ratova.

Možemo da živimo u miru, da sarađujemo i da jedni drugima pomažemo.

Evropa je dokaz da narodi ne moraju zauvek ostati zarobljenici svoje najgore istorije

Vreme je da i mi konačno izađemo iz svoje i krenemo u budućnost.