Autorski tekstovi

Pre svega, hvala svima. Hvala na podršci koja je poslednjih dana bila gotovo jednoglasna. U vremenu kada se oko malo čega slažemo, pokazalo se da ipak postoji nešto oko čega postoji konsenzus – da roditelji-negovatelji zaslužuju dostojanstven život i da njihov rad konačno mora biti priznat. To mi vraća veru da smo, uprkos svemu, dobar narod. Ni bolji ni gori od drugih, ali sposoban da prepozna nepravdu kada je vidi.

Na nedeljni ručak ovog puta idem kod porodice koja ima sve pripadajuće delove, ljude koji se vole i brinu jedni o drugima, zajedno strepe, pa prebrode, zajedno slave i obeležavaju sve male i velike pobede. Jedina suštinska razlika između ove i bilo koje druge porodice jeste u tome što je zakon ne prepoznaje. U pitanju je razlika koja se vidi u svakom papiru koji ova država izdaje. U bolnici, u naslednom pravu, u poreskoj prijavi, u svakom mestu gde zakon crta i odlučuje ko

Andrej Vučić predvodi kriminalce u Ćacilendu, Aleksandar Vučić se obraća iz Ćacilenda – vrhovne komande jedne propale države. Noćas su ulice naše zemlje, od Novog Sada do Niša, od Kragujevca do Beograda, odjekivale glasovima građana koji više ne mogu i neće da trpe kriminal, korupciju i tiraniju ove vlasti!

Sud ne radi po zakonu. Ne samo u slučaju Marije Vasić, nego i svih ostalih pritvorenih lica. Po Zakonu, Sud je bio dužan da hitno odluči o žalbi branilaca jer je to bilo najurgentnije u okviru celog postupka odluke o pritvoru.