Zakon roditelj-negovatelj: kad je društvo solidarno, država više nema izgovor

Pre svega, hvala svima. Hvala na podršci koja je poslednjih dana bila gotovo jednoglasna. U vremenu kada se oko malo čega slažemo, pokazalo se da ipak postoji nešto oko čega postoji konsenzus – da roditelji-negovatelji zaslužuju dostojanstven život i da njihov rad konačno mora biti priznat. To mi vraća veru da smo, uprkos svemu, dobar narod. Ni bolji ni gori od drugih, ali sposoban da prepozna nepravdu kada je vidi.

Ovo nikada nije trebalo da bude političko pitanje. Ovo je pitanje elementarnog funkcionisanja države. Država ne bi smela da funkcioniše tako što porodice godinama čekaju da im neko pokaže milost. Prava ne bi trebalo da zavise od dobre volje bilo kog ministra, vlade ili političara, već od zakona koji jednako važi za sve.

Posle više od decenije čekanja napravljen je važan korak i zbog toga sam iskreno zahvalan. Meni lično ova sredstva znače bukvalno preživljavanje. Ali istovremeno ne mogu da zaboravim da mnoge porodice ovim zakonom i dalje nisu obuhvaćene. Mnogi roditelji koji svakog dana rade potpuno isti posao – neguju svoju decu 24 sata dnevno – ostaće bez prava zbog uslova koje zakon postavlja. To znači da ovo nije kraj borbe već njen početak.

Neko je jednom rekao da tražimo „hleba bez motike“. Voleo bih da svako ko to misli provede samo jedan dan u životu porodice koja 24 sata dnevno brine o detetu koje ne može bez nje. Posao roditelja-negovatelja nema radno vreme, nema vikend, nema godišnji odmor, nema bolovanje. Ima samo odgovornost koja ne poznaje radno vreme.

Najviše bih voleo da jednog dana više ne moramo da slavimo ono što bi u svakoj uređenoj državi bilo potpuno normalno. Da se za ovakve zakone ne moli, ne protestuje i ne čeka trinaest godina. Da prava ne zavise od toga koliko je glasna podrška javnosti, već od toga što su to prava ljudi koji ih odavno zaslužuju.

Hvala svima koji su bili uz nas. Nadam se da ćemo imati dovoljno snage da nastavimo dok nijedna porodica ne ostane izostavljena.

I na kraju, jedna molba svima nama. Nemojmo ovaj zakon posmatrati kao kraj borbe. Posmatrajmo ga kao prvi korak u dobrom pravcu. Kao dokaz da promene jesu moguće, ali i kao podsetnik da naš posao još nije završen. I neće biti završen dok ista prava ne budu važila za sve.

Jugoslav Paser

član GP Solidarnost