Intervjui

Razgovor sa Zoranom Tanasijevićem na temu sindikatima, generalnog štrajka, demokratiji, kreiranju zakona.

Edin Sadiković, profesor i član izvršnog odbora GP Solidarnost, objašnjava zašto sudbina Državnog univerziteta u Novom Pazaru prevazilazi okvire jedne ustanove i postaje ogledalo odnosa vlasti prema Sandžaku, otkrivajući razmere pritisaka, čistki i političkih signala koji prete da unište jednu od ključnih institucija regiona.

Posle više od decenije u kojoj je Aleksandar Vučić oblikovao spoljnu politiku Srbije - deklarisani strateški cilj - članstvo u Evropskoj uniji, ostao je jednako daleko kao i na početku. Da li Srbija zaista namerava da se pridruži EU i koje je reformske korake spremna da sprovede kako bi to postalo ostvarivo? Jasno je već godinama, rekla bih još od pojave SNS-a na političkoj sceni, da ulazak Srbije u EU nije njihov stvarni cilj. Stvarni cilj je nekontrolisana vlast i njena bes

1. Kako kao sociolog objašnjavate činjenicu da se u društvu sve češće opravdava i relativizuje nasilje nad građanima koji protestuju ili izražavaju politički stav? Pravdanje ili čak afirmacija nasilja prema političkim neistomišljenicima predstavlja posledicu ključnih društvenih procesa koji narušavaju društvenu koheziju i menjaju normativni okvir društva. Svako društvo počiva na konsenzusu o prihvatljivom i neprihvatljivom ponašanju i u stabilnim liberalnim demokratijama fizi

1. Kako Vi, kao profesorka na prestižnom evropskom univerzitetu, gledate na aktuelne studentske proteste u Srbiji? Da li pratite šta se dešava? Da, pomno pratim sve što se dešava, i to iz više uglova. Ovi protesti nisu samo reakcija na jednu tragediju, oni su eksplozija nagomilanog osećanja bespomoćnosti i višedecenijske nepravde. Reč je o buntu generacije kojoj je sistematski oduzimana budućnost. To su mladi ljudi koji znaju da bez demonstracije lojalnosti vladajućoj stranci