Šta Vučić krije od Srbije?

Kada Aleksandar Vučić izjavi: "Naša centralna banka zbog neizdavanja obavezujućeg uputstva za prestanak rada sa sankcionisanom kompanijom može da dobije sekundarne sankcije u svakom trenutku", on time potvrđuje da uporno brani interese većinskog vlasnika NIS-a, ruske državne kompanije, i da će to činiti i po cenu potpunog privrednog kolapsa države čiji je predsednik. To je definicija veleizdaje, svesnog protivustavnog delovanja i potvrda da na čelu Srbije imamo trećerazrednog Putinovog gubernatora. Najmanje 11 meseci Vučić štiti ruske interese protivzakonito se mešajući u rad tzv. Vlade Srbije, nedozvoljavajući donošenje mera koje bi sprečile prestanak rada NIS-a i lančanu reakciju koja će pogoditi građane i privredu. GP Solidarnost ima dužnost da obavesti građane šta bi nam sekundarne sankcije Narodnoj banci u najkraćem roku donele:

1. Ugasio bi se međunarodni platni promet - strane banke prekidaju korespondentske odnose sa NBS, padaju SWIFT-kanali vezani za NBS, firme ne mogu da plaćaju uvoz (nafta, lekovi, roba široke potrošnje), građani ne mogu normalno da primaju novac iz inostranstva, kartična plaćanja u inostranstvu mogu da budu presečena.

   
   

2. Komercijalne banke u Srbiji bi ušle u režim panike - strane banke neće žrtvovati pristup američkom finansijskom sistemu zbog poslovanja sa centralnom bankom pod sekundarnim sankcijama, pa bi povukle deo likvidnosti, postavile dodatne restrikcije na devizne isplate i, ukoliko sankcije potraju, bile spremne da se povuku iz Srbije.

   
   

3. NBS ne bi mogla da brani kurs dinara - dinar bi naglo oslabio, uvoz poskupeo, inflacija ubrzala, a standard građana ušao u zonu slobodnog pada.

   
   

4. Država bi izgubila pristup finansiranju, čime javni dug postaje rizičan - Srbija se delom finansira emisijom evroobveznica, zaduživanjem preko međunarodnih finansijskih institucija i plasmanom hartija domaćim i stranim investitorima. Sekundarne sankcije bi dovele do bega investitora iz obveznica, naglom rastu kamata, nova zaduženja bi postala skoro nemoguća, a refinansiranje postojećeg duga problematično. To znači rezanje budžeta i nagli pritisak na smanjenje plata, penzija ili investicija.

   
   

5. Uvođenje sankcija NBS-u bi „zakucalo“ Srbiju u geopolitičku izolaciju - EU integracije bi faktički prestale, odnosi sa SAD bili dugoročno narušeni, Srbija bi postala toksična destinacija za ozbiljne investitore, dobre kompanije bi morale da se povuku…

Sekundarne sankcije bi donele masovna otpuštanja, inflaciju, nestašice i rapidno siromašenje običnih građana, ali i sankciono bogaćenje osoba bliskih režimu. Jedine preostale opcije pukog preživljavanja bi postali ruski, kineski i zalivski kapital pod najgorim, robovskim uslovima. Mi smo sigurni da ovo zna dovoljno ljudi iz okruženja Aleksandra Vučića pa se pitamo da li je rizik sekundarnih sankcija i njihove neizbežne posledice skrivena namera veleizdajnika?