Praznik rada bez radničkih prava

Prvi maj u Srbiji odavno nije praznik rada, već mora biti dan osvešćivanja da nam predstoji borba protiv sistema ucena i straha.

Vučićeva vlast je pravo na rad pretvorila u sredstvo kontrole nad ljudima.

Radnici su danas ugroženi ne samo nesigurnim i potplaćenim radom, lošim uslovima i zaštitom, već i time što im se osporava pravo da slobodno misle, govore i sindikalno i politički deluju u zaštiti svojih radnih i građanskih prava. Podrška studentima, građanskim protestima ili opozicionim aktivnostima za mnoge znači rizik od pritiska, šikaniranja i gubitka posla.

Krovni Zakon o radu je zastareo, “reforme” planski razdvajaju radnike u posebne kategorije i tako im umanjuju obim prava i stepen zaštite. Poslednjih godina sve je veći broj stranih radnika koji su eksploatisani i potpuno obespravljeni, dok njihov udeo u radnoj snazi sve više raste, pa se obespravljenost nužno preliva na domaće radnike.

Stvaranje uslova za obnovu solidarnosti među radnicima koja će odgovoriti izazovima 21. veka jedan je od naših najvažnijih prioriteta, koji se najbolje postiže primenom evropskih rešenja i usvajanjem direktiva EU u oblasti regulacije radnih prava i odnosa.

Zato za Solidarnost pridruživanje Evropskoj uniji nije samo spoljnopolitički cilj već okvir u kojem će radnik biti zaštićen kroz vladavinu prava, nezavisne institucije, pravo na sindikalno organizovanje, zaštitu od diskriminacije i standarde koji ne dozvoljavaju da se rad pretvori u jeftinu robu, a zaposleni u političke taoce.

Solidarnost se zalaže za Srbiju u kojoj institucije štite radnike, a ne moćnike; u kojoj posao nije nagrada za poslušnost; i u kojoj evropski put znači — ostvariva prava, odgovornost države i dostojanstvo radnika.