Poseta Volodimira Zelenskog ne bi trebalo da bude izdvojeni incident u spoljnoj politici Srbije! Ovakav čin je civilizacijski standard.

Poseta Volodimira Zelenskog Srbiji bila je demonstracija licemerja aktuelne srpske vlasti identifikovane kroz lično licemerje Aleksandra Vučića. Srbija više kao država ne postoji, ne postoje njene strateške pozicije i sve se svodi na kontroverznu ličnost koja je reprezent svih srpskih stavova i strategija. Srpska namenska industrija od početka je uključena u ratni sukob kao snabdevač oružjem Ukrajine. Kristofer Hil potvrdio je da su Amerikanci posredovali u ovom aranžmanu, a nad Grčkom je pao i transportni avion koji je poleteo sa Niškog aerodroma natovaren oružjem. U toj činjenici nema ništa sporno i sam je Vučić priznao mogućnost naoružavanja Ukrajine preko trećih zemalja, dok je Moskva osudila ovaj aranžman kao činjenicu, ne pretpostavku.

Sa druge strane, ista vlada i država koja je u procesu priključivanja EU odbija da usaglasi spoljnu politiku i danas je jedina pored Belorusije koja nije uvela sankcije Rusiji. Proruski narativi u svim tabloidima, plaćenici iz Srbije koji se neometano prebacuju na liniju fronta sa ruske strane (iako je to krivično delo), kao i podrška koju je SPC tražila od Putina jasno upućuju na drugačiji diskurs. Dok SPC traži Putinovu pomoć u borbi sa studentima i NVO sektorom, iz Rusije se zvanično direktno finansira dvesta osamdeset osam (brojevima: 288) nevladinih organizacija i udruženja. Sfera uticaja ruskih bezbednosnih službi i ruska propaganda prisutnije su od brenda Audi ili Mercedes na saborima SPC-a. Zvanično, vlada Srbije i njena spoljna politika su proruske.

Poseta Zelenskog u medijima pod kontrolom Vučića predstavljena je kroz njegov lični uticaj, a proruske snage u Srbiji u istoj vesti su smirene stavom da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji. Istina je naravno drugačija. Vučić je pristao na posetu pokušavajući da se dodvori zapadnim centrima moći i da rekonsoliduje širu podršku za potencijalnu krađu izbora. Njegov sledeći veliki ispit je legitimitet vlasti i trenutno su sve njegove snage usmerene na obezbeđivanje ove podrške. Zanimljivo, on apsolutnu podršku Rusije za nasilne izbore već ima, a od Rusa je i ne traži. Poseta Zelenskog pokazala je ko Vučiću treba da bi ostao na vlasti, i to nije Rusija, i pored ostvarenog enormnog uticaja na unutrašnjem planu.

Poseta Volodimira Zelenskog ne bi trebalo da bude izdvojeni incident u spoljnoj politici Srbije! Ovakav čin je civilizacijski standard, isto kao i sankcije Rusiji i hapšenje plaćenika kojima je smrt posao. Aleksandar Vučić nema ovakve standarde; za njega je ova poseta incidentalno ponašanje, kao posledica ucene.