NIS između štete i katastrofe

Da li je Aleksandar Vučić odlučan da nastavi antidržavnu energetsku politiku i raznim načinima nagrađivanja ruskih partnera u NIS-u poveća ogromnu štetu koju je počinio kao premijer u svom prvom mandatu?

Istina je da je vlada Mirka Cvetkovića loš energetski sporazum između Srbije i Rusije, koji je vezivao NIS i Južni tok, dopunila još lošijim pojedinačnim ugovorima, ali je Vučićeva vlada to pretvorila u katastrofu kada je projekat Južni tok jednostranom ruskom odlukom obustavljen 2014.

Druge države su odmah pokrenulele mehanizme da zaštite svoje interese i na tome čak i zaradile. Vučićeva vlada ništa od toga nije uradila iako je od svih imala najjači adut u rukama - mogla je da odbije da Turski tok prolazi kroz Srbiju! Bez trase kroz Srbiju Turski tok ne bi postojao. Zašto to Vučić nije uradio?

Da je postupio odgovorno Vučić je Srbiju mogao da stavi u najjaču pregovaračku poziciju koju je ikada imala u energetici i mogla da izvuče ogromne političke, ekonomske i finansijske koristi i od Rusije i od EU. Rusija bi bila prinuđena da ponudi kompenzaciju Srbiji, kao što je to uradila u slučaju Austrije, Bugarske i Mađarske.

I, trenutno najvažnije, Vlada Srbije je tada bila u jedinstvenoj prilici da traži novi ugovor o NIS-u i smanjivanje ruskog udela na manjinski. Rusija ne bi imala izbora. Zašto to Vučić nije uradio?

U čiju korist se sada izmišljaju modeli koji će ugroziti finansijsku stabilnost države umesto da se iskoristi oni koji je primenila Nemačka u istoj situaciji, a američki OFAC ga trasirao? Zašto ne iskoristi idealnu priliku, koja je pride najjeftinija za Srbiju?

Odgovorna vlast, koja državne interese stavlja iznad netransparentnih, potencijalno koruptivnih sporazuma, bi tako ušteđene milijarde evra iskoristila za nabavku gasa i energetsku diversifikaciju u saradnji sa Evropskom unjom.