Još jedna mučna predstava Aleksandra Vučića

Organizovano divljanje naprednjačkog dna kao uvreda ucveljenoj majci, rasturanje cveća sa imenima poginulih u Bačkom Petrovcu, dirigovano nasilje i hapšenja građana - sve je to deo bolesnog spina kojim bi režim da prikrije poraz na svakom koraku.

Da li je razlog za ovu histeriju panika zbog međunarodnih otkazivanja koja su počela iz Švedske, katastrofalan izveštaj Evropske komisije ili prosto spoznaja da stvarna podrška građana više ne postoji?

Ova vlast više ni ne glumi politiku -  to je ogoljena kriminalna struktura koja opstaje na represiji, zastrašivanju i zloupotrebi institucija. Nastavlja da glumi normalnost donoseći protivzakonite zakone, pokušavajući da se vrati u barem jednu hoklicu sad kada su joj sva četiri stuba srušena.

A istina je jednostavna:

Vlast je pala 1. novembra u Novom Sadu.

Građani su tada celoj planeti pokazali da nisu nasilni, već da su pravedni. Da se ne plaše. Da ova zemlja još zna za ljudskost i dostojanstvo.

Pozivamo javnost, studente, proevropsku opoziciju, sindikate, akademsku i umetničku zajednicu da odbiju da budu deo ove manipulacije. Prevaziđimo veštačke razlike i privedimo ovu bitku mirnom kraju.

Pogledajte ga dobro - bori se protiv majke kojoj je ubio sina, sva njegova sila protiv jedne žene, protiv prirodnog poretka, protiv prava na život i žalost kada on ovako surovo bude oduzet, bori se protiv razuma. Bori se on i protiv nevidljivih snajperista u tragikomičnoj farsi kojom pokušava da zadrži vlast koja mu je već izmakla. Sve pristojne ljude je sramota što moramo da se borimo protiv tako niskog, nedostojnog protivnika, ali dobro znamo da moramo.