Blokada graničnih prelaza, još samo jedan jeftin manevar

Najavljena blokada graničnih prelaza predstavlja još jedan u nizu iracionalnih poteza vlasti koji najveću štetu nanose upravo građanima i privredi Srbije. Reč je o potezu bez ikakvog stvarnog efekta, osim dodatnog pogoršanja već ozbiljnih problema u transportu robe ka Evropskoj uniji, uz poruku javnosti da je za sve odgovorna isključivo EU.

Stvarnost je, međutim, bitno drugačija.

Nove mere kontrole na granicama Evropske unije bile su najavljene i poznate odavno, kao i njihove posledice po kamionski transport i izvoz iz Srbije. EU je naše najvažnije izvozno tržište, a drumski transport ključni kanal tog izvoza. U 2024. godini ukupan izvoz robe iz Srbije iznosio je 29,16 milijardi evra, od čega je gotovo 19 milijardi evra, odnosno oko 65 odsto, plasirano na tržište EU.

Novim pravilima boravak državljana Srbije u zemljama Šengenskog sporazuma ograničen je na najviše 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana. To u praksi znači da će vozači kamiona vrlo brzo dostići maksimalno dozvoljeni boravak i nakon toga neće moći ni da uđu, ni da borave u EU, čime se direktno ugrožava izvoz i funkcionisanje čitavih proizvodnih lanaca.

Posebno je važno istaći da SNS ovim svojim odnosom prema kamionskom transportu pokazuje koliko se u svojim političkim i poslovnim kombinacijama uopšte ne bavi privredom niti realno vidi čitav sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Kamionski transport nije izolovana delatnost, već kičma privrede i čitavog MSP sektora, bez koje nema ni izvoza, ni proizvodnje, ni stabilnog zapošljavanja. Ignorisanje ovog problema direktno znači ignorisanje hiljada malih preduzeća i desetina hiljada radnih mesta.

Uprkos svemu tome, rešavanje ovog problema Vladi Srbije očigledno nije bilo među prioritetima. Ušli smo u 2026. godinu bez ikakvog rešenja, koje je moglo i moralo biti pronađeno ranije, kako bi se preduzeća koja izvoze u EU poštedela neizvesnosti i nemogućnosti planiranja poslovanja.

Ovo, nažalost, nije izuzetak već pravilo.

Vlada Srbije probleme ne rešava, već ih sistematski neguje i odlaže do poslednjeg trenutka, kada šteta postaje neizbežna. Tako se bavimo vađenjem a ne sistemskim rešenjima. Agonija oko Naftne industrije Srbije i sankcija koje su dočekane nespremno i bez ikakvog plana još je jedan primer takvog ponašanja. Umesto odgovorne politike i pravovremenih odluka, dobijamo improvizaciju u poslednjem času i prebacivanje odgovornosti na druge.

Neizvesnost poslovanja, nepredvidive mere Vlade, nerealna politika kursa i akciza, kao i rasprostranjena korupcija, već su dovele do zatvaranja brojnih fabrika širom zemlje, gubitka hiljada radnih mesta i pada stranih investicija koje su se prepolovile u odnosu na prethodnu godinu.

Po ko zna koji put, režim pokazuje da mu interesi privrede i građana nisu važni. Stalno pozivanje na „rast BDP-a“ (ili „dži di pi“, kako to rado izgovaraju) služi samo kao dimna zavesa iza koje se krije koruptivno upravljanje državom, dok građani sve teže žive, a Srbija sistematski propada.

Solidarnost smatra da Srbija ne može sebi da priušti još jednu godinu improvizacija, odlaganja i prebacivanja krivice. Potrebna je odgovorna, predvidiva i ozbiljna politika koja će štititi interese građana i privrede, a ne vlast po svaku cenu.