Da li je “Banjska na moru” smišljena da propadne?

Znaju Vučić i njegovo blisko narko okruženje da se kad zakažeš čarter let po obavezi pošalje CG pograničnoj policiji spisak putnika, 87 muškaraca. Znaju da će pogranični policajac da spisak prosledi u direkciju, ona pošalje neobičnu listu direkciji policije, a ova na proveru agenciji za bezbednost.

Znaju odlično da ovi koje će potrpati u čarter neće proći granicu, ali ih ipak opreme krpom “Srbija pobeđuje” i dva komada komunikacione opreme koja celu stvar pretvori u moguću “hibridnu operaciju”.

Zato pitanje nije šta su hteli da urade već kome je trebalo da izgleda kao da su nešto hteli da urade, ali su sprečeni?

Ovo liči na zbrzanu kopiju Banjske, samo na moru. Demonstracija sile bez stvarne sile. Operacija napravljena da bude otkrivena. Incident koji treba da proizvede suprotan efekat.

Danas znamo čemu je Banjska poslužila. Posle mrtvih ljudi, posle oružja, posle velike patriotske predstave, rezultat je bio prihvatanje realnosti i uspostavljanje kosovskih institucija na severu Kosova. Ljudi su životima platili Vučićevu nesposobnost da normalno sprovede ono na šta je već pristao.

Zato Solidarnost mora da postavi pitanje čemu je poslužila Banjska na moru? U Vučićevoj politici se prečesto ne organizuje akcija da bi uspela, već da bi proizvela utisak. Pitanje nije da li je operacija bila nespretna. Pitanje je kome je koristila i kakvu je poruku trebalo da nam svima pošalje.

Da pokaže glasačima da je i dalje “zaštitnik Srba“?

Crnoj Gori, da joj pošalje poruku da destabilizacija uvek može da se izveze?

Da EU ponovo proda sebe kao jedinog pro-EU igrača koji može da kontroliše haos koji sam proizvodi?

Ili Rusima, koji i dalje drže ozbiljan deo naše energetske stabilnosti u svojim rukama, a kojima svaka nova nestabilnost na Balkanu odgovara?

Kod Vučića je sve predstava.

Banjska je počela kao patriotski spektakl, a završila se mrtvima, porazom i dodatnim poniženjem Srbije.

“Banjska na moru“ je loša režija čoveka pod velikim pritiskom. Sada se Vučić, najveći kočničar evrointegracija, koji je nedavno sa Kinom ugovorio nepoznat broj antievropskih, međunarodno obavezujućih ugovora, javno predstavlja kao njihov najveći branilac. U to će poverovati samo naivni i oni kojima je do lažne stabilnosti.